Serbian 
Hungarian 
English 
Пројекат ЕдуВајн (EduWine) који финансира Интерег-ИПА Програм прекограничне сарадње Мађарска-Србија покренут је у децембру 2020. Основни циљ пројекта је јачање привредне и туристичке базе виноградарства и винарства у мађарско-српском пограничном региону – Бачко-кишкунској и Чонград-чанадској жупанији, као и у Војводини, као и подршка тржишном учешћу актера, који послују у сектору виноградарства.
Највише, наравно, Вас, ентузијастичне винаре, Ви који сте увек спремни да учите и који већ генерацијама узгајате грошђе и правите вино у овој специјалној регији.
Прочитајте сажетак региона!
Вински регион Хајош-Баја (мађ: Hajós-Bajai borvidék), земља вина и рибље чорбе
Са својим бројним виноградима и светски познатим виноградима, Мађарска је одлична дестинација за оне који желе да пробају квалитетна домаћа вина. Мађарска производња вина је нешто чиме можемо да се поносимо, и то с правом. Има дугу историју и многи кључни региони имају своје специфичне верзије.
Карактеристични крајеви
Винска регија Хајош-Баја је мађарска винска регија у јужном делу земље, северно од Телечке висоравни . Са запада је омеђен Дунавом, а на северу и истоку пешчаним гребенима реке. Подручје карактерише разноврстан терен, који пружа одличне услове за виноградарство и квалитетно винарство. Брда и зјапе долине идеалне су локације за садњу винограда. Регион се налази на надморској висини од 150 метара. Историјски извори показују да је историја винарства у винском региону Хајош-Баја уско повезана са риболовом. Током 18. века, Немци су се населили овде и са собом донели своју стручност у производњи вина. Данас је вински регион подељен на два подрегиона, Хајош и Баја.
Винска регија Куншаг (мађ: Kunsági borvidék), вина са пешчаних предела
Име Куншаг евоцира бескрајну равницу, хоризонт који блиста у даљини, и пастира наслоњеног на штап, али се и на овим просторима праве и вина. Са 23300 хектара винограда, то је највећа винска регија у Мађарској, где је виноградарство традиција још од средњег века. Пошто грожђе расте на песковитом тлу, божански нектар који се овде производи често се назива пешчаним вином.
На велико се праве вина
Вински регион Куншаг почиње од границе са Србијом на југу и протеже се скоро до Будимпеште на северу. За разлику од мањих винарија на северозападу (Шопрон, Панонхалма, Несмељ) и североистоку (Егер и чувени Токај), у Великој равници произвођачи су више волели количину него квалитет, а произведено је врло мало вина извозног квалитета. Иако је ово подручје дуго било познато по великим винаријама које масовно производе вина, сада постоје неки занимљиви винари на којима треба обратити пажњу, као што је Винарија Сентпетери. Регион је најпознатији по производњи лаких, ароматичних и воћних вина која се могу конзумирати одмах, то јет нису сазрела. Међу сортама грожђа које се налазе на селу, има много мало познатих сорти грожђа, као што су алета и бианка.
Вински регион Чонград, где се сунце господари
Свака винска регија је импресивна на свој начин, али сунчани вински регион Чонград је посебно леп. Али, не само да је пејзаж импресиван, већ се овде праве вина тако високог квалитета, а производња грожђа је на тако високом нивоу да је Чонград 1986. године добио престижну титулу Међународног града вина и вина. Показујемо вам зашто је ово производно подручје тако јединствено.
Вино које се производило у виногорју Чонград било је познато и пре турске владавине. Вековима је овај крај, заједно са мањим Хајош-Бајом на западу и огромним Кунсагом на северозападу, чинио мотор мађарског винарства из којег су се милиони литара вина сваке године преносили Дунавом у Немачку и Аустрију. Ова три региона испуњавају равницу између две главне реке Мађарске, Дунава и Тисе.
Суботичко-хоргошки винородни регион: о томе је извештавао чак и Њујорк тајмс
Суботичко-хоргошки вински регион се налази на северном делу Републике Србије, уз границу са Мађарском, и има песковито тло као и други делови Панонске низије. Карактеристичан стил ове регије одређен је не само типовима тла, већ и богатом разноликошћу врста грожђа и специфичним производним методама винара овог краја. Ови елементи су створили винску културу у Суботици и њеној околини којој нема премца нигде у свету.
Одскок након непзвесног периода
Производња вина у Србији датира још из римског доба, али је двадесети век резултирао готово потпуним уништењем винограда. Прво је филоксера десетковала грожђе, затим су уследила два светска рата, послератна ера комунистичке колективизације југословенске пољопривреде, и на крају низ грађанских ратова који су уздрмали Србију до сржи. На срећу, временом је производња грожђа и вина поново достигла предратни ниво.
Вински регион Срем - Фрушкогорска вина служила су се и на Титанику
Мађари га зову Серемшег (мађ: Szerémség), Срби Срем, док Хрвати кажу Сријем за овај привлачан пејзаж који су Римљани називали Сирмијум, који се налази између Дунава и Саве у Војводини. Али не само да је крај диван, изузетни су и виногради на обронцима Фрушке Горе (мађ: Tarcal-hegység). Плодна панонска земља, вековно искуство винарства и тајни рецепти учинили су Сремчане највештијим винарима, а град Сремски Карловци (мађ: Karlóca) постао је „винска престоница“. У 15. веку, библиотекар краља Матије Корвина писао је да би било веома тешко наћи вина слична онима из Срема.
Винска регија Баната: место које је и Марија Терезија зажелела
Мешавина култура и етничке разноликости једна је од највећих атракција Баната. Данашњи имиџ региона обликовали су Мађари, Срби, Румуни, Турци и Аустријанци, тако да има импресивну историју, а банатски вински крај је дом одличних вина.
Винарство у Србији
Хајде да се вратимо мало у прошлост. Што се тиче виноградарства, Србија има дугу, али неизвесну историју. Виноградарство овде има древне корене, међутим, ширење Отоманског царства у Средњу Европу зауставило је винарство у овој области, углавном због верских закона.
