Serbian 
Hungarian 
English 
Загарантован квалитет, сунчано гостопримство
Било да долазимо у Србију са југа, севера, истока или запада, морамо да знамо да смо добродошли у ову племениту земљу. Србија је дом нетакнуте природе, здраве хране, али и колевка грожђа и вина, виноградарства и винарства.
Северни вински региони Србије налазе се на географској ширини Бордоа, а јужни винарски региони на географској ширини Тоскане. У зависности од географског положаја, ове регије имају сличне винограде и, на неким местима, истим сортама као истакнуте „мејнстрим“ регије поменуте малопре. Међутим, ми не тражимо брендове из Бордоа или вина инспирисана Супертосканима.
Да ли сте знали да се у Србији скоро 90 одсто укупне залихе вина конзумира у земљи? Извоз је тек око десет одсто и долази углавном из нижег ценовног сегмента. Стога су винарије веома захвалне ако могу да извозе своја вина и много се боре за ове могућности.
Винарство је традиција сама по себи, са око 700 познатих вина у Србији!
Разлике у саставу терена, клими и другим факторима виде се и у квалитету и разноликости грожђа и у укусу вина.
Није случајно да би више пажње заслужили професионални, искусни винари, јер у Србији вино се производи више од две хиљаде година.
Сасвим је занимљиво да први засађени виногради датирају из времена цара Марка Аурелија Проба, у околини Срема (тадашњег Сирмијума).
Виногради у загрљају река
Највише винограда се налази дуж река у Јужне, Западне и Великој Мораве у централној Србији, и дуж Саве, Тисе и Дунава у Војводини. Овде се најчешће производе најквалитетнија вина, која се обично називају по производним подручјима.
Вино свакодневно конзумирају мештани а ресторани, таверне, барови, кафићи, клубови и други локали имају широк асортиман вина у понуди. Наравно, најбоље је пити у подрумима, где стари подруми готово причају приче о грожђу, о начину прављења вина и о локалним легендама.
Квалитет вина
Квалитет српских вина зависи, између осталог, од великог броја малих произвођача и њиховог развоја и финансијских могућности. Са ове тачке гледишта, можда је лакше разумети да, иако производња вина није уопште мала, продаја на ограничена на мали број места.
Једно време (иако је напредак непрекидан) то ће сигурно остати тако, позитивние последице ће осетити (или у неком смислу попити) крајњи потрошачи. Буквално, пошто је акценат тренутно и даље на квалитету и на једноставној чињеници да потенцијалном српском потрошачу вина остаје опција: принуђен је да сазна више о томе него када иде у просечну куповину европских вина.
А малопре наведена чињеница, ствара реалну конкурентску ситуацију, која додатно подиже квалитетна очекивања потрошачког друштва, што сугерише (у смислу свог очигледно предвидљивог успеха) да ће српски вински региони играти значајну, можда и доминантну, улогу у светском винском друштву у будућности.
Чудна је, али реална визија да ће српске винске регије моћи са лакоћом да опслуже растући број љубитеља заиста квалитетних вина. Уверени смо да ће било која винска регија у Србији моћи да задиви и највеће гурмане, јер је та способност присутна у сваком кутку Србије са миленијумским знањем.
Друштво које воли вино свуда у свету значи исто и жели исто: квалитет, новост, иновативност, и што је најважније, дивне тренутке и укусе које пружа овај божански нектар.
Један од основних опредељења Пројекта ДКМТ Вајн (DKMT Winе) је решавање ових проблема, тако да вреди припазити наставак чланка за све заинтересоване.
Више о нашим циљевима можете прочитати у следећем чланку: https://dkmtwine.com/a-projekt/
Пратите и нашу фејсбук страницу на којој свакодневно можете пронаћи свеже информације!
