Банатски регион вина

Винска регија Баната: место које је и Марија Терезија зажелела

Мешавина култура и етничке разноликости једна је од највећих атракција Баната. Данашњи имиџ региона обликовали су Мађари, Срби, Румуни, Турци и Аустријанци, тако да има импресивну историју, а банатски вински крај је место одличних вина.

Винарство у Србији

Хајде да се вратимо мало у прошлост. Што се тиче виноградарства, Србија има дугу, али не баш доследну историју. Виноградарство овде има древне корене, међутим, ширење Отоманског царства у Средњу Европу зауставило је винарство на овим просторима, углавном због верских закона. Како је Отоманско царство пропадало, производња вина се полако обнављала. Србија се изборила за независност крајем 19. века, а после Другог светског рата производња вина у земљи значајно је порасла у саставу Југославије. Крајем 20. века, још пре распада, Југославија је имала 500 хиљада хектара винограда. Данас од тих винограда само око десет одсто припада Србији. Током 000. века производња вина је углавном следила модел који је субвенционисала држава, колективизован и угуран у задруге. Почетком 20. века производња је постала знатно подељенија на локалном нивоу, а првог десетлећа овог века српско винарство не само да цвета, него се нагло и одлучно окреће ка квалитету и разноликостима. Висококвалитетна вина чине око 21 одсто производње, од којих се нека производе у винском региону Баната.

Извор: evrsac.rs

Још мало историје

Регион је добио име по Банатској равници. Као такав, шири Банат обухвата не само североисточни део Србије, већ и западну Румунију и, географски, малу област јужне Мађарске у јужном делу Чонградско-Чанадске жупаније. Пре простирања са стране Римског царства око106. године банатски крај су насељивали Дачани. А после јужни део средњовековног Угарског краљевства постепено су заузимали Турци током османског периода, док је почетком 18. века био део Хабзбуршког царства. Царица Марија Терезија је била веома заинтересована за Банат и насељивала је овај крај са немачким католичким сељацима. Северни Банат, Средњи и Јужни Банат налазе се у Војводини, док од Првог светског рата, источни део у Румунији а један део у северозападном делу Мађарске.

Одлично предело за виноградарство

Географски положај Србије и временски услови омогућавају да се грожђе узгаја у готово свим деловима земље, а зато се прозводи око 700 врста вина. Надморска висина Баната варира између 100 и 500 метара и покривају га брда и равнице. Овде се може наћи шљунковито еродирано земљиште богато гвожђем и микроелементима, чернозем и лесно блато. Виногради се налазе на југу, југозападу или југоистоку Баната, од којих је већина на заравни. Због географског положаја Војводине, ово је погодан терен за виноградарство. Клима северне покрајине је умерено континентална, лета су топла, зиме су хладна са мало падавина. Јужни Банат је други највећи виноградарски регион у Војводини, који обухвата око 4200 хектара винограда око Вршца и Беле Цркве, северно од Дунава и источно од Београда на граници са Румунијом. Предео је овде мало таласастији у односу на северније равнице, а Вршачке планине су налазишта многих винограда. Грожђе из банатских винограда су мушкат отонел, шардоне, сиви пино, рајнски, велшки и банатски ризлинг, смедеревка, жупљанка и креача.

Извор: evrsac.rs

Шта има да се види?

Знаменитости у Банату су многобројна, али набројићемо само неколико.

Обавезно треба посетити пимокатоличку цркву коју је изграђен према плановима Фриђеша Шулека (Schulek Frigyes) у Вршцу и градски музеј, који има 300.000 експоната.

Понос Кикинде један од реткости историје пољопривреде на европском нивоу је млин на коњски погон Сувача, изграђена 1899. године, која и дан данас ради.

Треба истаћи градску кућу Зрењанина, која је сагарађена на плановима архитекта Јожефа Фишера. Барокна зграда подигнута је 1820. године. На основу планова архитеката Ђуле Партоша (Pártos Gyula) и Одона Лехнера (Lechner Ödön), зграда је обновљена и проширена са два бочна крила. Вредна помена је и римокатоличка катедрала Светог Јована Непомука из доба неоромантизма, изграђена између 1864. и 1868. године. 

Пратите нашу фејсбук страницу на којој можете упознати дневне информације!

https://www.facebook.com/dkmtwine

Извор: vino.rs
Извор: vinopedia.rs
Тврђава у Вршцу Извор: Google

Сличне теме